Slecem u Sangaj i, kao pravi Srbin lenstina, cekam da lepo prvo svi izadju iz aviona pa cu onda da ustajem tek... Necu ja da se guram sa njima svima. A, da. Prtljag imam samo rucni, pa je meni opustencija - nema cekanja na kofer.
Izlazim sa aerodroma, sad cu da hvatam taksi i odoh u centar. Idem ka delu gde su taksiji, kao ono lepo ljudi stoje u redu i cekaju taksi - nema onog, ko je glasniji i bezobrazniji prvi ce i naci taksi. Ne, ne. Lepo cekas i kad dodjes ti na red, izvol'te u auto. Za divno cudo, niko me ovde ne gleda (toliko) cudno - ima vise stranava no u mom gradicu pa du valjda naviknuti.
Ok, dodjoh i ja na red. Ulazim u taksi, pokazujem vozacu adresu u fonu gde zelim da me odveze, on prica nesto ja ne razumem. Ja pricam njemu, on engleski nema pojma. Super. Sangaju, pa, ja te obozavam. Ovo ce biti zanimljivo. Izlazi on sa fonom mojim, pita kolegu, vraca se, vraca mi fon - sad zna gde treba da me vozi. O, coveka... A, samo cu reci... Hotel u koji sam isla, to je kao da taksisti u BG kazete da vas vozi u Hajat. A on ne zna gde je to. Eto. Toliko.
Zanimljivost mala jedna; taksisti u kini imaju u vozilima bukvalno resetke koje ih stite od ostalih 'putnika' u autu. Znaci, kao neki kavez ili pleksiglas kabinu su oni napravili jer, kako su mi objasnili, ljudi hoce da ih pokradu ili da ih napadnu. Eeee, mislim se... Pa, kod nas u Srbiji em smo mi malo nenormalni em su nam i taksisti takvi, ali niko ni ne pomislja da se ovako separatise. Ali, doooobro - njihova zemlja, njihove ideje postujem.
Krenuli smo mi tu sa aerodroma, zvoni taksisti telefon.. Cujem zenski glas je u pitanju, i krece on tu da se raspravlja. Vristi on na nju, vristi ona na njega. E, mislim se, ovo ce biti kao u filmu. Losem filmu. Nazalost, nije nemi film.
Nekoliko km kasnije, prekida joj on vezu i ja pomislim taman: to, caaaare, dosta je, bre, nece ona tebi (a sve se mislim I MENI) vise da drobi i zakera, kad ono skrecemo na benzinsku pumpu... Malo treba gospodin taksista da naspe goriva, izgleda. Ok, sad sam vec u fazonu: Gde je skrivena kamera?! Ovo je vec mnogo ludila u manje od 15 minuta.
Medjutim, kamere nigde.
Vraca se gospodin u auto, prica on meni nesto, ja se smeskam i nastavljamo dalje. Nije proslo dva minuta, opet mu zvoni mobilni. Isti zenski glas. Opet. Joj. Ovo boli. Psihicki.
Uskoro ulazimo u grad i meni sad vec biva malo zanimljivije... Gledam kroz prozor, lep je grad. Doduse, i autoput im je prelep i sve je okolo sredjeno i uredjeno ali mi je isuvise stresno gledati kako ne znaju da voze, kako su im migavci isto sto i svetla za novogodisnju jelku izgleda (toliko cesto ih koriste) i kako je skroz ok brzom trakom se vuci kao niko pa mucenik iza tebe i svira i mora da legne na kocnicu, eto, kako ne bi zavrsio u tvom gepeku. Ma, milina prava.
Stizem u hotel u komadu (doooobro je, dobro je), pijem kafu (ok, ok, dva dupla espresa) i spremam se da idem do grada.
Sam centar Sangaja je otprilike kao Njujork na steroidima, tj. kao Njujork i Las Vegas zajedno - sve je prefinjeno i skupo a sljasti na sve strane. Tu su sve najpoznatije radnje, sa vratarima koji ce vam pridrzati vrata da se vi ne mucite. Tifani, Valentino, Guci, Tiso i ekipa. Fino.
Vecera.... U duhu Oktobarfesta, odluka pada na nemacki restoran u zoni setalista i ispostavice se da je odluka bila i vise nego odlicna - klopa im je vrhunska, engleski znaju i veoma su ljubazni. Da, i cene su i vise nego ok.
Posle vecere, opet espreso (Hi, my name is Nada and I am a coffee addict!) i sad vec pada odluka da se ode do jednog od najpoznatijih klubova u Sangaju, Crvenog Bara, koji se nalazi na sedmom spratu zgrade u samom centru i ima pogled na TV toranj, jednu od znamenitosti Sangaja (momci, molim bez rimovanja).
Sto se samog kluba tice, samo mogu da kazem da Kinezi itekako znaju da posluju i da vode klub - momcima naplacuju ulaz, ali tek od nekih 11 a devojke cak dve, tri veceri u nedelji i piju za dz. Klub je moderan i minimalisticki sredjen, sa omanjih detaljima u duhu kica, ali je sve to veoma lepo uklopljeno pa odaje utisak nekakvog luksuza.
Ono sto je zanimljivo je zapravo klijentela. Vise od 70 posto gostiju su cinili Evropljani i 'ne-Azijati', i to ili izuzetno dobro obuceni i, ocigledno, veoma bogati ili oni koji su odelo pozajmili od svojih baka i ujaka i striceva. Pa, ja onoliko bapskih haljina i cipela nisam videla ni na Bubanj Potoku ili na nekoj tezgi u radnjama polovne robe. Ono je strasno. I, najtuznije je sto su to sve devojke kojima je sve lako dostupno i koje dolaze iz krajeva gde mogu lepo da se obuku.
Ja sam samo pomislila kako kod nas u Srbiji kad se izlazi i to posebno na tako neko fensi mesto, devojke ce cak i ako nemaju kintu za skupu odecu da iskombinuju ono sto imaju i odlicno da izgledaju. Ove ovde - ili su na kreku pa ih boli uvo kako izgledaju ili su na lepku pa im je sve super. Ja ne znam kako bih to drugacije objasnila. Ispostavice se da sam ja u svojoj zensko-bajkerskoj majici sa kosturskim glavama i u farmerkama i sakou bila jedna od bolje obucenih devojaka. A, da... I u starkama sa cveticima!
Jedine devojke za koje odgovorno tvrdim da su bile bolje (ne)obucene od mene su devojke koje su igrale uz sipke - svaka im cast i na umecu i na profesionalnosti. Stvarno su profi.
Iako je ideja bila da se u klubu bude tek malo kako bi se uzivalo u pogledu odatle (koji je zaista i vise nego preprepreprepredobar), ja sam u hotel stigla tek oko 3 ujutru. Odoh da spavam, pa kad se naspavam i odmorim videcemo sta dalje.
Ujutru pada odluka da je dan savrsen za provesti ga odmarajuci, te shodno tome - dan provodim u jednom od najboljih spa centara u Sangaju. Jao, kako Kinezi znaju da uzivaju... Pa, ja sam odusevljena.
Na samom ulasku u spa centar ostavljas obucu i onda lepo odatle ides u 'podrum', tj. sam spa. Nemoj neko da mi mazne starkice, pobicu vas. Takve nema niko, iako du 'mejd in Cajna'! Naravno, posebno su muskarci posebno zene i ono sto je skroz zanimljivo je da, ma koliko Kineskinje bile zvanicno 'konzervativne' u spa su lude kao struja i uopste im ne smeta ni golotinja niti bilo sta. I, da. Mnoooogo njih ima tetovaze - i pored toga sto ih ovde smatraju ne bas tako prefinjenim cinom i skoro pa pokazateljem neceg loseg.
Tu dan provodim po bazenima sa razlicitom temperaturom vode, pijem pirincanu vodu (to je nesto najbolje sto sam probala ovde do sad!) i razvlacim se kao niko po masazama i uzivancijama razlicitim.
Zaista kvalitetno iskoriscen dan (da, daaaaaa, iako nista radila nisam)!
Odmah pored spa centra vidim i koreanski restoran, a kako njihovu klopu jos nisam probala odluka je bila i vise nego laka.
Uuuu, divno - jelovnik im je sa slikama i sa tekstom i na engleskom!
Divota! Odlucujem se za jednu od njihovih zacinjenih supa koja je zapravo i vise nego dovolja za obrok jer ima svega unutra - i mesa i jaja i pirincanih rezanaca i mnoooogo povrca. Posle takve supe bi bilo zaista nemoguce pojesti nesto 'konkretnije' - ma koliko da dodjes gladan.
Odlazim opet do hotela, naravno, dupli espreso i eto, jos malo ce vreme za polazak na aerodrom.
Naravno, osoblje hotela ti zove taksi, eto ga tu za minut vec.
Sedam u taksi, oni su mu vec rekli da je aerodrom u pitanju (i koji aerodrom) i krecemo. Vec pocinje da pada mrak i Sangaj izgleda odlicno pri zalasku sunca. Eno ga i aerodrom, totalno u kineskom stilu preterivanja i ludila sto se tice arhitekture i svega. Evo ga i skretanje za moj terminal, super. Spremam novcanik vec iz torbe, za minut sam tamo, i taman cu imati vremena i jos jednu kafu da popijem. Skretanje iiiii... Taksista ne skrece. Ok, mislim se, zna neku bolju varijantu, sad ce sa druge strane da pridje terminalu. Bar nekih 5 minuta kasnije, on i dalje ne skrece. Ok, vidim da mu nije svejedno jer je ocigledno skontao da je pogresio i sad mu lepo kazem da je zeznuo stvar i tu on meni na engleskom kaze da zna i da ce morati da ide do iskljucenja sa autoputa pa ce nazad.
E, mislim se, dobro je sto sam bar ja dovoljno pametna pa sam krenula ranije a ne bas knap sa vremenom.
Opet, 15 minuta kasnije i 15 dolara kasnije, stizem na aerodrom i on se izvinjava. Pitam ga koliko mu dugujem, on pokazuje na taksimetru iznos - nekih 30 dolara. Samo sam se nasmejala, rekla mu da je to njegov iznos a da cu mu ja dati 15, koliko bi i bila voznja do aerodroma. On odgovara, okej, okej.
Stizem na aerodrom, prolazim kontrolu, grickalica je i dalje sa mnom, dolazim do gejta, sedam i cekam... Let kasni... Kina je to, vise se ne nerviram na takve stvari... Jedva cekam samo da udjem u avion, da spavam malo...
Sat vremena kasnije, eto me na svom sedistu do prozora, zaspala sam i pre poletanja.
Ume dan u spa da bude bas naporan, izuzetno naporan!
No comments:
Post a Comment