Odmor u Kini - kineska dzungla, prelepe plaze, slomljen prst i kockanje svaki dan

Stigli smo u Hajnan... Vozimo se prema matorcima moje porodice - idemo da ih iznenadimo. Usput sve nesto razmisljam, pa ovi moji bas nisu normalni... Znaci, 3 babe i 3 dede, idemo da ih iznenadimo. Tipujem bar jedna srcka, bar dvoje pada u nesvest. Polivaj vodom, daj secer i vodu, cigaru da se smiri, kafu. Ovi moji - 'laaaadovina. Okej, mislim se, bice ovo zanimljivo!
Stizemo pred kucu roditelja Majuan (majka klinke), parkiramo posle kapije, i upadamo da ih iznenadimo. Ljudi sede i veceraju. Kad smo banuli na vrata - ne mrdaju. Nekoliko sekundi kasnije, skontase sta se desava, grle nas tu, ljube - srecni su skroz. Slicna prica i sa ostalim matorcima - sreca, sreca, radost. Mene vec znaju, pa su se obradovali i sto mene vide. Odlazimo kod matoraca glave moje kineske porodice. Parkiramo kod ulaza u botanicku bastu i idemo peske ka kuci. Mrkli mrak. Vreme je divno ovde, toplo, tropsko... Bacim pogled uvis - zvezde. ZVEZDE!!! Prvi put vidim zvezde od kako sam dosla ovde u Kinu! Sreca... Kako je meni nekad malo potrebno da se obradujem. Heh...
Dolazimo u kucu, sedamo naravno na terasu - oko nas su svuda palme, tropsko rastinje i svuda po podu su kokosi. Tu Majuan objasnjava njima sta ja jedem, sta ne jedem, da me ne nutkaju rizom i alkoholom. Deda moje klinke ode iza kuce, vraca se sa macetom (ne mackom nego onim sto je izmedju noza i satare - da se razumemo) i kaze: Sad ce on nama kokose da razbija, da se mi lepo osvezimo sokom. Okej, mogla bih ovde da se preselim. Kokosi su na sve strane, tropsko voce je super jeftino, klima je divna, more je blizu - raj na zemlji. Vece prolazi uz price i smeh, engleski i lokalni jezik - svima nam je super. Odmor, to je to.
E, sad. Ovi moji nece da mi ostajemo tu kod matoraca da spavamo, nego - idemo mi sad lepo do centra grada pa cemo i u hotel. A da... Ova regija je poznata i po vrelima, pa svaki hotel ima i svoje vrelo i fensi dzakuzi i sva ta ludila, bazene i to. Nas hotel, cak i golf teren. Okej, Kinezi i golf - ne znam da li da se smejem ili sta, no doooobro.
Prva noc u hotelu, stizemo, sta cemo - da li da spavamo odma', ma jok, 'ajmo do bazena. Opet ista prica, zezanje i smeh.
Maltretiram klinku da samo engleski prica sa mnom. Pametna je. Skontala je da razumem dosta kineskog, pa me malo malo iskulira i krene mi na kineskom.
Vreme spavanju, svako u svoju sobu - ja sam ponovo dobila sobu za sebe, diiivotica.
Sledece jutro, dolazi Majuan i pita me kako sam spavala posto vidi da sam kao da su me gazili celu noc, ja kazem, ma sve kul, samo je krevet pretvrd. E, da - ne znam zasto (okej, znam, zato sto je to zdraaaaavo), ali u Kini su kreveti otprilike udobni koliko i najudobnija daska. Kaze meni Majuan - pa, nista, sad cemo mi lepo da menjamo hotel, nista ti ne brini! Ja tu u soku, objasnjavaj da ne treba, da je okej, da cemo samo da stavimo jos jedan jorgan ispod. Ne i ne. Ne da ni ona ni muz da ostajemo tu, posto, zaaaboga, ipak bi trebalo svi da uzivamo - a samim tim, i krevet mora da valja.
Zemljo, otvori se. Sad se ja nerviram jer se oni cimaju previse oko mene.... Okej, idemo sad kod matoraca na dorucak, pa usput da vidimo i jos neke hotele, a kasnije idemo i do plaze - vreme je nesto njanjavo pa cemo videti posle sta i kako.
Na njihovu veeeeliku zalost, a moju jos vecu srecu, sve je popunjeno po gradu, svi hoteli i to, jer je za koji dan docek. To, bre!!! Ostajemo tu gde jesmo. Superiska. Posle rucka, idemo do plaze i da pogledaju oni neke stanove tamo... E, sad... Plaze su svuda, jelte, jer smo mi tik uz obalu, ali - oni zele da bace pogled na privatnu plazu gde su bruka i ludilo i sve top apartmani i vile. Prilazimo autom, kulturica, portir, rampa, prilaz... Trava pokosena pod konac, nigde smeca. Cudno mi to za Kineze... Bacaju smece svuda inace. Aha, jasno, eno je gospodja koja skuplja smece. Pa da. Idemo prvo do plaze, pa cemo onda da pogledamo neke stanove... Plaaaaza! Plaza skoro pa prazna. Pesak - divan i cist, sa primesama crnog peska... Mogla bih na ovo lako da se naviknem.
Naravno, sve vreme me zapitkuju sta ja mislim o tome, kako mi se svidja... Kako mi se svidja?! Pa, svidja mi se!!! Plaza, more, sunce... Jedina sam ja u siledzijki i u fazonu - sunce, ti si moj drug, aj malo da pocrnim, a? Majuan - dugi rukavi i sesir pride. Ko se sunca krije, a Kinez nije - znamo nastavak.
Matorci, roditelji Majuan, i nisu preterano hepi jer se njima sve to cini isuvise 'za vas mlade', ali se ne bude. Odose oni da prosetaju, da vide kako to sve izgleda, a mi odosmo da pogledamo neke stanove.

Taj smo celi dan uzivali sa matorcima - oni pricaju meni na kineskom, ja njima na englesko-kineskom, uz mnogo mahanja rucicama, svima super. Svako vece, zna se - njih 6 matoraca se kockaju. Vec prvo vece su hteli da me uce, ali sam se fino izvukla - ne, ne, znate, ja nesto bas i nisam u fazonu da vam uzmem sve pare. Hahaha - a ovamo se mislim, nema potrebe da mi svako vece uzimate pare jer je ocigledno da ja tu vasu igru nikad skontati necu.

Stanovi koje videsmo, nista posebno... Zapravo, to su kao garsonjere. Lepe jesu, ali su ipak njima neprakticne. Jasno, ipak je lepo kad ti je spavaca soba odvojena od kuhinje.

Ajmo nazad u hotel mi sad jer matorci evo vec spremaju sto za kockanje... Hotel, ista prica - lepo je vece, bazen je u planu. Idemo klinka moja, njena rodjaka (tinejdzerka koja obozava Dzastin Bibera. Da li je potrebno reci da tokom celog odmora, u mom prisustvu, nije bilo slusanja pomenutog - na cemu su mi njeni matorci vecno zahvalni) i ja. Okej, na bazenu nema guzve, samo je nekoliko ljudi... Naravno, jedina ja nemam jednodelni kupaci - u Kini dame furaju samo jednodelne, ili dvodelne ali je gornji deo bukvalno kao haljinica pa ti to dodje kao jednodelni.
Inace, svaki put kad prolazim pored bazena nasmejem se kad vidim zute znakove - Paznja, pod je klizav, nekako me to uvek asocira na brod i setim se koliko sam puta gostima rekla da paze jer je klizavo dok sam ih vodala po brodu i pricala im o brodskom zivotu.
I, krecem tu ja ka bazenu, posto sam ostavila papuce i peskir na stolicu malo dalje, prolazim pored znaka i ooooop - okliznem se tako fino da sam se samo spustila na levo koleno. U tom procesu, pojma nemam kako (okej, znam kako), nastrada jedan od prstica na nozi. Dok tu klecim na jednom kolenu, kao da cu da zaprosim coveka svog zivota, pocinjem da se smejem. Moja klinka mi pritrcava, uplaseno pita jesam li okej, ja ustajem, ona vidi razderano koleno, sad je jos uplasenija, ja joj objasnjavam da je sve kul, pokazujem joj da mogu da hodam i da se ne brine a u sebi se mislim - samo nemoj da pomodris, samo nemoj da pomodris, jer se jedva oslanjam na nogu koliko me prst sad vec boli.

Ipak, hrabro ostajem na bazenu, odoh malo da plivam. Aha, vazi. Neces, neces, misli se prst.
Vracamo se u sobu, tu klinka odmah kevi da kaze sta se desilo jer je i dalje malo u fazonu zabrinute starije sestre (a mladja je 16 godina od mene), i krece moje ubedjivanje njih da nije nista straaaaasno, da je to sve okej i da ja imam iskustva s tim - e taj deo s iskustvom, istina ziva, jer sam vec dva puta overavala namestaj po stanu.

Bice ovo duuuuga noc i spavanje u pokusaju. Ali! Nema sanse da ce meni jedan slomljen prst pokvariti odmor, mislim se dok pokusavam da se namestim da zaspim.