Internacionalni roudtrip

I, tako, sedimo mi jedan dan u Starbaksu, i kaze ortak da nesto razmislja kako bi bilo lepo otici malo u prirodu jer ovde u okolini naseg grada zaista ima preeeeelepih mesta za videti, ali i kaze kako je ipak hladnjikavo sad. Ok, pitam ja njega, 'oces umreti od hladnoce?! Neces! 'Ajde, gde cemo, sta cemo, sledeci vikend idemo! Pita me jesam bila tu na vodopadima u blizini, ja kazem nisam, a bas sam cula da su vrhunski. Kaze on, drugarica moja ima auto, damo joj kintu za gorivo i eto, ona ce da nas vozi. Cek da proverim sa njom je l' fri sledeci vikend. A, da... Ortak - on je iz Alzira, a drugarica je Kineskinja. Ko nas samo sastavi!

Pao je dogovor - sledeci vikend, idemo na vodopade! I to u nedelju - a subota, naravno, kafenisanje i blejkanje celi dan. U Starbaksu sam na ti sa radnicima... Doduse, oni iz postovanja i dalje vicu Mis Nada.

Eto ga sledeci vikend, dogovor je da se nadjemo u deset u Starbaksu pa krecemo pravac vodopada. Ja dodjoh u Starbaks ranije (ono kad imas srecu pa ti bus naidje odma', i to nedeljom, i to u Kini, i to onaj koji nije toliko cest), narucim kafu, malo na net... Starbaks prazan, mozda jos dvoje, troje ljudi sedi i radnici su tu... Mislim se, nirvana. Inace, kao i svuda, ovde je Starbaks super popularan - kao i sve sto je doslo sa Zapada, jelte. A, da... Evo, bas pre neki dan, otvorio se prvi Mek ovde... Pa, ja nemam reci da opisem koja je to navala bila... Bukvalno, ljudi cekaju u redu da udju u Mek!

Tako ja sedim, pijem kafu, salje mi Cher (ne Sher nego Cher!) poruku da ce za koji minut stici, poranila i ona i da ce ortak da kasni - jelte, javio je da ce tek oko pola 11 da stigne. Okeeeeej, nije problem - sve dok ne cekam na hladnoci, ne smeta mi!
Eto ti i nje, ali ne moze da ulazi unutra jer nema gde da parkira, ajde ja da idem napolje pa cemo da se vozikamo pola sata! Ajde!

U nekom trenutku, naravno posle pola 11, nalazimo se i sa ortakom i sad smo spremni da krenemo!
Iiiiiii, idemo!

Nas je troje u autu i niko ne zna, zapravo, kako se dolazi tamo. Sva sreca pa ovde skoro pa svako auto ima navigaciju kao fabricku opremu, pa cemo se snaci nekako! Doduse, komedija je slusati gospoDZu iz navigacije na kineskom, ali nema veeeeeze. Ja sedim napred, zezam se sa Cher a ortak spava pozadi. Kaze, nije se on naspavao nikako (a covek je i kasnio!).

Elem, evo malo sa interneta i drage nam Vikipedije nesto o mestu gde smo se zaputili!

"Huangguoshu Waterfall, literally: "Yellow-Fruit Tree Waterfalls", is one of the largest waterfalls in China and East Asia located on the Baishui River (白水河) in Anshun, Guizhou province. It is 77.8 m (255 ft) high and 101 m (331 ft) wide. The main waterfall is 67 m (220 ft) high and 83.3 m (273 ft) wide.


Known as the Huangguoshu Waterfall National Park, it is 45 km (28 mi) southwest of Anshun City. Together with minor waterfalls, the charms of the waterfall is a natural tourist draw, classified as a AAAAA scenic area by the China National Tourism Administration.
Huangguoshu Waterfall's vista changes depending on the location of the viewer. One viewing spot is Waterfall-Viewing Pavilion (Guan Bao ting), where you see the whole waterfall from a distance. Another is Water-Viewing Stage (Guan Bao Ting) where you get a bird's eye view. The third is Waterfall-Viewing Stage (Guan Bao Tai) in which you raise your head to see the scene.
There is a special line of buses servicing Huangguoshu Waterfall, the Dragon's Palace at Guiyang, and Anshun railway stations.
The Water-Curtain Cave named "Shuiliandong" (水帘洞) in Chinese is a 134 m (440 ft) long naturally formed cave located in the back of the waterfall."

Dolazimo do ulaza za celi taj kompleks, i ajmo sad malo kineska posla - kupujemo karte na kvarno, od preprodavaca. Inace, u Kini se za sve 'pogadjas' oko cene i sve vices da ti je preskupo! Turska je mala maca za Kinu! I, sto ljudi vole ilegalne varijante, pa to ti je! Taksiranje na crno, karte na crno, soping na crno, menjanje novca - biraj, sve moze.
 Tu uz karte dobijamo i vodica, tj. 'damicu' u ozbiljnim srednjim godinama u tigrastim helankama i vristece zelenoj jakni! Kad kazem da je vodic, bukvalno je to i bila - od mesta do mesta, samo je sedela sa nama u autu i cim dodjemo negde, ona nam kaze: E, sad idete unutra a ja vas cekam ovde. I, totalno je bila u fazonu - ja cu da vas fotkam sve zajedno, ja cu, ja cu, i onda mi zavrsimo bez glava na fotki ili kao da gledas fotku posle bar 10 votki. Na eks. I to duplih.

Prva stanica nam je bila lokacija sa kamenjem u vodi koje sluzi kao stazica, i ima 365 zasebnih kamenih ploca. Smatra se da sama ta setnja zapravo treba da nas natera na razmisljanje o nasem zivotu i o tome kako treba ziveti dan po dan. Oukej, znam, Kinezi su bas u tom nekom zen fazonu, ali pravo da vam kazem, nisu oni glupi po tom pitanju... Oni su tolike 'ladovine da je to neopisivo - do te mere da svi mi stranci ovde ludimo zbog toga. Sve ce oni uraditi sutra, sutra, sutra, a ako tad ne budu imali vremena, pa nije smak sveta - nece ni uraditi. Kraj.
Zanimljivo je da sve vreme dok idemo tuda i krecemo se ka narednoj lokaciji, prolazimo i kroz kamene tesnace da bukvalno moramo da se provlacimo, saginjemo, krivimo... Sve vreme vristimo od smeha jer sam ja ortaka pocela da prozivam na kineskom, i mogu vam reci, Cher i ja smo bas bile u fazonu prozivanja!

Dolazimo do pecine, i naravno da cemo da idemo kroz pomenutu! E, onda, kad smo usli, em je mracno em je sparno em kaplje voda na sve strane... Svi se pitamo, a sto nam je ovo trebalo, nismo mi, bre, slepi misevi! Ali! Trenutak kad udjosmo u samo dvoranu pecine - muk i tisina, sve troje ostadosmo bez teksta! Kinezi su pametni ljudi po pitanju turizma.. Pecina je cela osvetljena razlicitim bojama, i sam pogled na tu igru svetlosti i senki je ocaravajuci!
E, tu se ortak zamalo ne ubi niz stepenice jer je bas bilo klizavo a on covek hoce da fotka i ne gleda kud ide. Prezive on, Cher i ja smo fine, ne prozivamo ga vise... Sazalile smo se - celih 15 minuta.

Odlazimo na sledecu lokaciju... Naravno, pesacimo do tamo... Setnja, setnja, setnja... Ja volim da setam... Setam, setam, setam... Au, malo me nervira ova torba moja... Setam, setam... Sad mi je i vrucina... Setam, setam... A, bre, koji je meni djavo ovo trebalo kad sam mogla sad lepo biti u krevetu i dalje?!

Ovde mislim da sam malo vec i bila gladna, svi smo, ali smo se dogovorili da cemo po povratku u nas grad na Kao yu (ribu sa rostilja potopljenu u ulje koje vri, sa sve povrcem unutra! I, ne, nije ljuta - ubitacno je ljuta i isto toliko odlicna)! Sad jos, po planu naseg vodica, trebalo bi da idemo da vidimo vodopad, taj veeeeeliki. Ok, hocemo, necemo, umorni smo, hocemo, necemo, gladni smo, ma idemo, nego kako! I, iskreno, da nismo otisli, kajali bismo se samo tako!

Pogled odatle je saaaavrsen!!! Tu se smejemo i vristimo jer je sad drugi vodic, za tu lokaciju samo, u fazonu da nas fotka i on, ali srecom, on je profi fotograf (cuj profi fotograf a Kinez) pa cemo bar biti celi na fotkama.

Sad je vec sest uvece, mi mrtvi gladni sedamo u auto - okej, Cher i ja sedamo, ortak odmah leze pozadi i spava sve do trenutka kad smo parkirali auto da idemo da klopamo - i krecemo put naseg grada!

Celi dan je bio totalno ludilo i jos uvek svi pokusavamo da shvatimo sta smo sve videli i gde smo bili. Reci su i dalje tu negde samo u glavi, ali nesto bas da se izrazimo, jok, jok.
Telefoni su nam svima prazni totalno - toliko smo fotkali!

Veceraaaaaaaaa!!! Narucujemo klopu, donosi nam car odmah pecenu soju da se zanimamo dok cekamo, a mi kao iz gledne godine - pojedosmo onu cinijicu soje u roku od odma' i eto ti njega donosi jos jednu! Nekih 15 minuta kasnije, taaaaaa daaaaaa - stize i klopa!
Samo cu reci da sam se navukla na tu klopu, i to toliko da sam resila za docek da pravim upravo to - kako ce da bude, videcemo, ali ako nista drugo, opet cu da ih maltretiram celi dan, ovo dvoje, pa ce da budu gladni i u fazonu, daj sta das!