Sve u svemu, zanimljivo je otici u trzni centar a ono sve lepo okiceno i pahuljice su svuda i svuda se cuje Dzingl Belz i mnogo je praznicno i divno. Ali! Uvek se nadje i to neko veliko ali; jelte, praznici su vreme kad bi trebalo da smo svi sa svojim najdrazima i da provodimo vreme sa njima, ali neki smo, eto, na drugoj strani sveta. Iskreno, ne bunim se, sama sam birala i svi mi smo sami izabrali to sto radimo i gde smo, ali ponekad zaista ume da bude onako malo cudno, da ne kazem, bljakasto.
Hahaha
Nego, evo sedim, pijem kafu, zavrsih za danas na poslu... I, nesto razmisljam... Sutra pocinje raspust! Divno! Nema alarma, nema cimanja, nema testova, cista uzivancija narednih mnoooogo dana.
Ovih dana, klinci su mi bili divni i cestitali mi i Bozic kad god me vide (svejedno sto sam im objasnila da to nije moj Bozic vec ja slavim u januaru), zele mi sve najbolje, gomila bombonica, cokoladica i cudnih kineskih grickalica (okej, nema sanse da bih ono pojela ni da umirem od gladi a ni da sam pijana kao niko i da onda nemam pojma sta radim) i nekoliko novogodisnjih cestitiki sa zaista lepim posvetama!
Sedim, pijem kafu, gledam u okicenu jelkicu i sve te cestitke koje sam poredjala oko nje, i jednostavno, ne mogu da ne zakljucim - ovo je bila odlicna godina! Sledecu cu da ucinim jos boljom!!!
Zapravo, 'adje malo da izanaliziramo ovu koja odlazi... Proslu novu sam docekala na brodu, negde na pucini, izmedju Kariba i Bahama i Amerike, i mogu vam reci, bila je veoma radna - secam se dobro, vec prvog januara sam imala turu po brodu sa gostima, i onako iskusno sam vec bila spremila tablete protiv mucnine, da im to odma' ujutru podelim kako mi ne bi povracali svuda po brodu jer su prepili za docek!
Zatim, celi januar je bio radna uzivancija - tad smo sefica i ja saznale da me u februaru salju na odmor, a mislile smo da ce tek neki mart ili april, pa sam ja bila zaduzena da sve odradim za onog koji ce me zameniti, a ja prokleti perfekcionista i posvecena detaljima, nisam to mogla samo da otaljam nego su tu bili sati i sati pisanja uputstava za njega i tako redom...
Dodje i februar - reke suza pri rastanku sa seficom i gomila lazi svima u Srbiji, pocev od mog burazera i mog Tebrice! Dopisujem se sa njima iz Minhena i vicem evo me na plazi u Meksiku. Dopisujem se sad vec sa beogradksog aerodroma i pisem, da, da, evo bas sad udjoh u kancelariju pa cu da pocnem sad sa poslom.
Tu zamalo ne padose neki srcani udari kad su me videli, opet reke suza od strane pojedinaca a meni sve nekako zanimljivo i smesno, ali u nekom trenutku i skontah - dobro je da niko nema srcanih problema, ozbiljnijih! I, tu, sad svi ocekuju da im ja pricam o brodovima a ja zeljna normalnosti i obicnog zivota, hocu samo da slusam o njihovim dogodovstinama!
Mart, april i maj - totalna bleja i nerad, sa izuetkom polozenog sertifikata za predavanje engleskog u inostranstvu. Sve vreme znam da treba i master rad da napisem, ali mi se taaaaako ne pise i tako sam lenja da mi je mnooogo lepse provoditi dane u Kofeinu i Kafeteriji nego uz knjigu, literaturu, jos literature, laptop i gomilu beleski! Tu se nadje i nekoliko ponuda za posao u Kataru po hotelima u hr-u i kao 'training mgr assistant' ali za obavezivanje na dve godine, trebalo je da ponude mnoooogo bolju platu i mnoooooogo bolje uslove. No, necemo o tome.. Nikad se ne zna, mozda odem ipak u taj Katar kao 'training mgr' pa cu onda da vam pricam svoje utiske odande. Doha je prelepa, to sam vam vec rekla, i rekla sam i da cu joj se sigurno u nekom trenutku vratiti!
Stize i jun, i tad vec znam da cu u avgustu za Kinu - ugovor je potpisan, sad samo cekam papire da posalju i da se pakujem. I da... Opet taj master... I dalje to razvlacim.... O, lenjosti...
Da me neko pita sta sam radila celo leto, odgovor je izuzetno prost - uzivala, uzivala i samo uzivala! I, da - trosila pare zaradjene u USA! Kad malo bolje razmislim, zato sve i radim - da mogu da uzivam, kako kroz ulaganje u svoje znanje i diplome tako i kroz zaista prosta, ovozemaljska sva uzivanja! Oooo, da - vreme provedeno sa prijateljima i sve akcije, e to je neprocenjivo!
Sve vreme sam ja imala u planu i da skoknem do nekog od mora, ali kako sam cekala papire i nisam znala kad ce da ih posalju a ni kad ce da stignu, bilo je nemoguce otici negde na duze! No, to me nije sprecilo da uzivam po Srbiji!
Stigose u avgustu i papiri, tu pricu vec znate, i celu tu trku i frku oko toga... Viza, master i sve zajedno! Master! Ha! Sela sam, ozbiljno prionula na pomenuti, spavanje svela skoro na nula sati dnevno i odradila sve kako treba! Jer, zarekla sam se samoj sebi da u Kinu otici necu pre nego zavrsim master! Tako je i bilo! Nocu se pisao master, danju su se ganjali papiri i potvrde, nalazi, sve sto treba... Tu se udenula i kafa sa veoma meni dragim covekom, uz nadu da ce da mi pozli od silnog vadjenja krvi i da ce On morati da pokaze svoje kavaljerstvo i da me spasava - no, nista od toga se ne desi, ipak dobro podnosim vadjenje krvi... Nazalost, realno, u tom trenutku! No, cek, sledece leto, kad budemo pili kafu, udarice me suncanica pa ces morati da mi priteknes u pomoc. ;)
Prodje i polovina avgusta, stize tatin rodjus i dan kad ja palim za Kinu! Naravno, poslednje pripreme se obavljaju u poslednjem trenu (a necu valjda sve na vreme zavrsiti, zaboga, tako nije zanimljivo, nema tu adrenalina - aha, vazi), kupovina neke kozmetike i sitnica, kafa sa burazerom i mamom u centru u Knez Mihajlovoj i polako ka stanu - jos malo ce U i A po mene, pa idemo svi zajedno na aerodrom!
Septembar u Kini je zaista bio ocaravajuci - ne samo zbog vremena koje je bilo divno nego i zbog svih ljudi koje sam upoznala i zbog gostoprimstva koje sam osetila, i osecam i dalje, na svakom koraku i pri svakom novom susretu!
Od trenutka kad sam se navikla na zivot ovde (a to je bilo u roku od odma') i momenta kad sam nasla Nutelu u supermarketu (a sad sam nasla i jos nekoliko dobrih i fino snabdevenih supermarketa), ja sam znala da me je Kina kupila za sva vremena! Ja sam dosla da ostanem ovde nekoliko godina, i tako ce i biti!
Zivot je ovde mnogo manje stresan nego u Americi, posao mi je mnogo opusteniji a opet imam puuuuno prostora za napredak i da prelazim i u menadzment kompanije za koju radim (a sef mi je car car caaaaaaar - vidjam ga otprilike jednom u 4 meseca, a mozda i redje, i to samo kad ima vremena da svrati i ovde kad je u Kini); sve u svemu, Kina je za mene obecana zemlja i ja definitivno zivim americki san na kineskom tlu!
Srbija i o Srbiji... Cesto razmisljam o Srbiji, posebno kad vidim naslove u novinama i statuse po Fejsu... Ne znam sta bih rekla... Komentar neki da imam - nemam. Ja samo znam da sam ja otisla. Nisam htela to sebi da (u)radim, da ostajem tu. Ne, ne... Ja Srbiju volim, i ponosno svima objasnjavam odakle sam i pricam im o svim divnim ljudima koji su poreklom Srbi ili koji i dalje zive i rade u Srbiji, ali ja jednostavno sebe nisam videla tu. I, ne vidim ni dalje.
Ovih dana, svi smo u tom praznicnom ludilu... Ovde je to jos sad malo i izrazenije kako smo mi stranci u manjini, pa nam svi Kinezi sa kojima se susrecemo iskazuju postovanje tako sto nam cestitaju praznike. Divni su!
I, da me neko pita da li bih promenila nesto sto se desilo tokom protekle godine i sta bi to bilo - uh, mozda neke sitnice i neke sebicne stvari (tj. sebicno bih to odradila i samo jos vise uzivala), ali u sustini, nista ja tu ne bi dir'o! Sve je upravo bilo onako kako sam htela i kako sam se i borila da bude!
'If you don't like something - make a change! You are not a tree!'
Prosto je - sreca prati hrabre (i lude), i samo treba naciniti taj prvi korak (koji jeste i najtezi) - posle je sve lako! Ja svoju proteklu godinu mogu nazvati nizom hrabrih i ludih odluka, na neke momente su mozda licile i na ludosti - ali, to sam ja, to je moj zivot i to je kako ja volim da zivim! Zivim! Sa akcentom na zivim a ne prezivljavam ili zivotarim ili cekam da se nesto desi kako bih promenila nesto a zapravo samo trazim izgovor.
A sad, blago meni, lepo skuvajte kaficu, sedite, malo razmislite i odgovorite na pitanje iz naslova! Ako nista drugo, bar da vidite kako stvari stoje. I, da - nikad nije kasno za promeniti nesto!
Srecna vam naredna, sve najbolje vam zelim svima!
Necu vam reci: Nek vam se ostvare sve zelje - Ostvarite sve svoje zelje i sve sto zamislite, tezite tome i borite se za to! Ako vi necete, sto bi neko drugi umesto vas i za vas?!
Puno poljubaca iz Kine!
No comments:
Post a Comment