Oni koji me znaju, znaju da volim caj i da se kunem u zeleni; dok sam bila na brodu, moja sefica (zena kraljica, najbolja sefica na svetu celom, Lusi) i ja smo redovno u kancelariji imale stek kvalitetnih cajeva, od caja sa djumbirom i limunom, preko svih mogucih biljnih i vocnih do crnog caja, jelte. I, da... Najcesce smo se snabdevale cajevima kad smo bile na Kajmanskim ostrvima - jeste da tu 'jeftinoce' nema nigde, ali nek ide zivot, to je bio nas fazon.
Tako ti ja dodjem u Kinu, ovde cene zelenog caja smeeeeesne - i to onog pravog, kvalitetnog, a ne znj onog koji se kod nas prodaje. Naravno, i logicno je - ovde se gaji, mora biti jeftin. Doduse, nemojte se sad dati zavarati - ima ovde zelenog caja koji kosta k'o da je od zlata, i verujem da je odlican.
Prosli vikend, zove me Amina i kaze da ce za sat vreme po mene, pa idemo do grada. Kazem, ma opusteno, reci gde hoces da se nadjemo - nije meni problem da dodjem do grada prevozom. Jok, jok, ne da ona da se ja cimam. Iskreno, ponekad mi bude neprijatno koliko se oni cimaju oko mene, da meni sve bude divno i da mi udovolje. Ali, kako svi znamo koliko sam ja egocentricna (da ne kazem samoziva), taj osecaj neprijatnosti me brzo prodje!
Cekam je ispred kapije, eto ti nje, i op - i Sendi (druga ortakinja) je sa njom. Zensko popodne - diiiivno! Ok, tri zene u autu, krece prepucavanje gde cemo da idemo; kazu one ja da biram, kazem ja one da biraju. Kad dodju, blago meni, u Beograd, ja cu da biram, necu ih ni pitati gde im se ide, a sad - sad one biraju. Ha, nema potrebe ja da mozgam, one ce. Sendi iskusno prebaci to na Aminu, u fazonu, ti vozis pa ti i biras.
Ok, Amina pita mene je li nije problem da ne pijemo kafu nego da idemo u kucu caja - ma, kakav problem, ionako sam kasnije dogovorila neku kafu u Starbaksu.
Kuca caja u Kini... Iako biste ocekivali da to bude nesto krajnje obicno jer Kinezi piju caj otprilike umesto vode, daleko je to od svega sto biste ocekivali; u Kini, postoje dva nacina pijenja caja - prvi je da bi se utolila zedj (posle rucka, pre rucka, izmedju obroka, uvek, non stop, daj, jos, sipaj, moze, caj, divno, jashta) a drugi je ispijanje caja radi uzivanja, degustacija fazon (e, to mu dodje kao kad se degustira vino - to je takva nauka da sam ja bila zatecena sta sve saznadoh).
Sam objekat je poprilicno izolovan iako se nalazi na jednoj od veoma prometnih ulica; basta je sa sve fontanom i 'jezerom' sa koi saranima, namestaj minimalisticko-tradicionalni kineski (pleteno pruce fazon) i visoki zid kako bi bila sakrivena od pogleda znatizeljnih prolaznika i buke sa ulice. Ulazimo unutra, i vidim bukvalno zasebne stolove i zaluzine koje se spustaju kad gosti sednu za svoj sto kako bi imali odredjenu privatnost i mogli da uzivaju u svom caju. U vitrinama se nalaze razliciti setovi cajnika i soljica i, mogu vam reci, preskupi su. Kineski porculan i ostalo - zeznuli su i kristalne case, one svadbarske koje vam mozda samo kum donese (naravno, pre 20 godina - sad je sve, ni manje ni vise, kupljeno kod Kineza).
Pita Amina koji mi se caj pije, ja je gledam k'o tele u sarena vrata i kazem iskusno - koji god ti preporucujes, ja verujem u tvoj izbor.
Narucuje ona caj a Sendi i ja resile da ucimo mene kaliografiji. Ja u fazonu - ma daaaaaj, zeno, man' se, ja ti se namucim ajlajner da stavim ako je obican, tj. ima cetkicu a nije kao olovka. Ok, ona ce prva da napise nesto (mada ja to zovem crtanjem) pa cu onda ja. Uzima ona cetkicu i ja gledam kako ona to s lakocom pise, i mislim se - ma, nije to tako tesko.
Uzimam ja cetkicu od nje, i taman da krenem da pisem - Sendi me ispravlja, ne drzis cetkicu kako treba, drzi to uspravno a ne kao olovku! Oukeeeej, vidim ja da oni bas ozbiljno shvataju sve to. Sad, salu na stranu, kaliografija je nesto sto je zaista vredno postovanja; oni koji su joj vicni su izuzetno cenjeni ovde i smatraju se pravim umetnicima, a posle ovih mojih pokusaja, iskreno, jasno mi je i zasto! Ok, drzim ja cetkicu sad uspravno i vec pocinjem pomalo da psujem, sto na engleskom sto na srpskom -kako, bre, ovako da drzim cetkicu, nije mi prirodno nekako. Ok, aj da probam da napisem ovo sto je ona napisala pa cu da je pitam kako se pise moje ime. Kontam ja sad ove znakove kao fragmente, pa cu tako i da ih pisem - po nekom logicnom redosledu. Ali!!! Neces vala, ima i tu caka - pise se odozgo na dole i sa leva na desno. Dzabe tebi sto ti vidis to kao celine, ne radi se to tako.
Ok, sad se vec malo pretvaram u kocijasa koliko psujem.
Smeje se Sendi, smeje se Amina dok priprema caj. Naucih ja nekako i svoje ime da napisem i eto je Amina, zove nas za sto, caj je spreman.
Pocinje tu ona i pricu... Izabrala nam je dve vrse crnog caja (oni ga ovde zovu crveni, tu vrstu koju je izabrala), i razlika je u godini proizvodnje; prvi koji cemo piti je relativno mlad, ubran i osusen pre nekoliko meseci, a drugi - drugi je star preko 10 godina i posebnog je kvaliteta (a, verujem i preposebne cene).
Tu saznajem da se kvalitet caja ogleda i u samoj bistrini caja; ako je mutnjikav kad se pripremi, znaci da i nije nekog kvaliteta. I, cak sam i ja kao totalni pocetnik u nauci caja mogla jasno videti razliku izmedju prvog i drugog caja. Hmmmm.... Svaki dan naucis nesto novo! Dalje, zanimljivo je da je cajnik od crvene gline i sam cajnik je mozda zapremine 2 dcl, ako ne i manje. Liske caja se ubace u pomenuti, naspe se kljucala voda do vrha, poklopi se a onda se vrela voda sipa i preko samog cajnika. Naravno, zatim se vrelom vodom isperu i soljice - kako 'hladnoca' samih soljica ne bi ohladila caj. A, da.... Soljice su minijaturne - zapremine otprilike 0,05 l. Tu saznadoh i da se jedno isto lisce caja moze prelivati vrelom vodom do 5 puta maksimum, a onda se baca i uzimaju se nove liske.
Kao sto rekoh, svaki dan naucis nesto novo.
Sedimo tu, zezamo se, prozivamo Sendi jer ne ume da se izorganizuje kako treba... Razmisljam nesto koliko su one meni divne - Sendi se setila da sam je pitala gde mogu da nadjem foliju za ekran fona sa sljokicama kao sto ona ima i kaze ona, kad krenemo odatle, idemo nas dve da nadjemo. I, naravno, na kraju veceri, moj fon je dobio sljokicice po ekranu a ja sam zavrsila u Starbaksu gde smo se na kraju izvinjavali zaposlenima jer smo ostali do zatvaranja! A, da.... Vec su naucili i kakvu kafu pijem.
No comments:
Post a Comment