A u Kini - stranci veci Kinezi od samih Kineza

Elem, prodjose i praznici, poceo mi raspust (okej, necu reci kad je poceo i do kad ce da traje jer ce svi zivi prosvetari ovoga sveta da me zamrze, ali lepo je kad odmaras) i evo, danas se iznervirah uz prvu jutarnju kafu u 1 i 15 popodne!
Zasto!?
Ustala ja fino, 'ajde da vidim sta ima po netu, sta ima na drustvenim mrezama i op, svi stranci (a i neki Kinez) kace fotke 'snega' ovde u nasem gradu i kao: Jaaaaao, sneeeeg, jao zima, jao diiiivno, jao ovo, jao onoooo! Okej, gledam ja moj fon, znam da imam sljokica foliju na ekranu i da se presijava samo tako, ali ja sneg ne vidim nigde. Cek, da zumiram. Okej, i dalje nista. Napolju mokro i hladno i maglovito i to je to.I onda tu, blago receno, pooooooopiiiii*dim jer je strasno tuzno koliko se stranci pretvaraju u nesto drugo ovde; ne mogu da kazem u Kineze jer su Kinezi Kinezi, ali sigurno u neke senke Kineza, u neke otuzne pokusaje Kineza, i to je jadno. Sneg. Okej, razumem, hocete sneg. Okej, ljudima koji ovde zive, Kinezima, ovo mozda i jeste najvise snega sto vide tokom cele godine i u zivotu inace, ali to su oni. Oni nisu nikad otisli na zimovanje. Oni nikad nisu gurali auto kako bi ga odglavili iz snega. Oni nikad nisu videli tragove zivotinje u snegu (a ni coveka). Oni nikad nisu imali priliku da se grudvaju ili naprave oooogromnog sneska. O sankanju na dzaku slame necu ni da razmisljam.
Ali ti, ti koji dolazis iz Kanade, ti OVO nazivas snegom!? I jos to okacis na drustvenu mrezu da svi mogu da vide i ne kontas koliko si zapravo ispao glup kao cepanica, i jos tu i komentarises tudje fotke sa isto tako jadnim snegom i jos jadnijim nazivima fotki?!
U duhu razglednice, ja sam im okacila fotku sa Kariba - beli pesak, prozirno plava voda i sunce! Prosto da mozes da osetis tu toplotu kroz sam ekran!

Da se razumemo, nemam ja nista protiv nedostajanja necega ili nekoga, kuknjave za tim necim ili nekim i izigravanjem mucenika i pacenika na svim tim mrezama, ali sta me ubija u pojam je cinjenica da sebe svi oni smatraju ozbiljnim intelektualcima i bitnim licnostima i onda procitas nesto ovakvo i prosto se zapitas gde je skrivena kamera, i onako preskeniras pogledom celi svoj stan jer si zaista u fazonu da neko snima tvoju reakciju bas u trenutku dok to citas.
I, sta koji vrag kukas?! Je li te neko tera dea ostanes ovde? Ne. Je li ti neko prislonio pistolj na celo i rekao: Ako ne ostanes ovde, neces nigde ni biti?! Nije! Je li mozes vise da zaradis kod kuce, i da imas isto ovoliko dobar zivot?! Je li mozes da budes na doktorskim studijama tri godine, gde ti je sve placeno (stan, klopa, prevoz, avionska karta) i dobijas jos mesecnu nadoknadu koja je i vise nego ozbiljna cifra - ne samo ovde u Kini nego svuda u svetu, jer si tu i studiras pa da ti se nadje?! Cutimo, a!? Pod je toliko lep kad zurimo u isti?! A? Okej. Samo sam htela da vidim da li posedujem tacne informcije.

Isto mi se tako baca pegla od svih stranaca u nekim drugim zemljama, pa i u Kini ovde, koji dodju tu negde i onda ne samo da prihvate obicaje i kulturu pomenute zemlje nego forsiraju pomenute samo tako do te mere da su smesni, jadni i ogavni u isto vreme.
Na primer, u Americi je to bilo malo manje izrazeno jer je Amerika sama po sebi nastala kao skup nacija i promovise tu razlicitost svojih pripadnika. Mada, uvek je smesno, na primer, videti neku 'damu' koja pokusava da bude u geto fazonu, sa sve bling bling nakitom i karakteristicnim potezom sake i prsta, u fazonu: Neces se ti sa mnom za*ebavati!
Ovde, uzasavam se kad vidim strance koji odu u hram i onda klece i kao se mole kineskom bozanstvu, zamisljaju zelje, pale stapice i glume ludilo. Pa, sunce moje, u svojoj zemlji ne znas kako se u crkvu ide jer nikad otisla nisi ili si isla samo da bi te videli i da se fotkas sa drustvom na ponocnoj liturgiji, a ovde glumis ludilo?! Sta je sledece?! Slavices samo njihovu novu?! Nista 31. decembar vise, a?! Ili, kad krenu da se ponasaju na ulici kao Kinezi i da budu neljubzni koliko i oni medjusobno, ili da budu cicije i stipse! Pa, maaaaajku vam vasu, pre ste konobarisali po kaficima u svojoj zemlji a ovde u Starbaksu, i pored toga sto ima kutija za baksis, otprilike sam ja jedini stranac koji ubaci koji dinar tu?! A, iskreno, radnici u Starbaksu se polomise oko nas!! Em sto su ultra ljubazni, em sto ne moze da se desi da pogrese porudzbinu jer se uvek na nasim casama napise da je za stranca, i da se onda vodi racuna!
I, da, jadno je to sto su stranci ovde poceli sami sebe da smatraju boljima i otprilike kao sto je Hitler bio u svom fazonu, ovde su sad stranci, velika vecina, postali takvi! Oni smatraju da je naravno najnormalnija stvar da u klubovima piju za dz, da uvek se svi sklanjaju njima i da uvek imaju sto, da sve dobiju preko veze i da im se svi dive. A to sto 80 posto njih su totalni probisveti, profuknjace ruske i ukrajinske (da se razumemo, nemam nista niti protiv prvih ni drugih, ali protiv njihovog nadobudnog mentaliteta u inostranstvu, oooooooo da!) sa srednjom skolom samo i ozbiljnom umisljenosti da su manekenke A klase (a da dodju do toga, otprilike bi trebalo posmatrac da popije jedno 2 litre votke, i bar 4, 5 redbulova i onda da to sve ukrasi sa nekoliko apsinta) ili razvedeni srednjovecni likovi koje bivsa zena ne moze ocima da vidi, a ni deca takodje - to, to njima ocigleno nista ne znaci, jer, isto tako ocigledno, oni nemaju osecaj za ispravno ili dobro i realno vec samo za samozivo i bezobrazno.

Bas smo Daren i ja pre neko vece pricali o tome, i bukvalno u isto vreme rekli, zato i ne izlazim po klubovima sa strancima! I, zaista jeste tako! On ima svoju ekipicu ljudi koji su zaista ok i sa njima uvek mozes voditi smislen razgovor, ja se druzim sa svojim bleskastim drugarima Kinezima i nekoliko stranaca samo (opet, sa njima ne idem po klubovima jer oni idu sa onom gore pomenutom grupom a ja pri vidjenju iste imam identican nagon kao i kad osetim miris smrdljivog tofua na ulici) i nas dvoje smo otprilike u tih nekih 3 posto normalnijih stranaca ovde, od manje od 1 posto celokupne populacije u gradu.
Na primer, ocekujem da ce mi stranac klimnuti glavom kad me vidi na ulici ili u marketu, da ce reci Zdravo jer smo mi ipak isti, iako se ne poznajemo, ocekujes da u slucaju da ti nesto zatreba, uvek se mozes pre osloniti na stranca u tudjini nego na nekog ko nije kao ti i ko ne moze da te razume na pravi nacin (oni koji voze motore znaju o cemu pricam), ali ne; ovde ce mnogi proci pored tebe i okrenuti glavu.
Medjutim, ima i divnih koji ce ti se javiti i sa kojima ces se ispricati kao sa dugogodisnjim poznanicima!!! Evo, bas pred katolicki Bozic, ja u marketu vidim stranca, javim se, ispricasmo se, cestitam mu Bozic, pozelim sve najbolje... Prvog januara, ulazim u kafic koji drzi Amer, i vidim tog istog lika - ispostavi se da je to zapravo on! Tu on kaze svojim zaposlenima da, sta god da mi treba
 ili da hocu neku posebnu kafu ili da klopam nesto, da mi izadju u susret. Eto... Ima i normalnih, da, ali ima i mnooogo onih drugih, onih zahvaljujuci kojima te bude sramota da budes stranac jer si svestan sta Kinezi misle o strancima zahvaljujuci njima. Jer si svestan da, na osnovu onog sto su culi i videli, nije ni cudo sto generalizuju i znas da bi i ti isto tako razmisljao...

Mene nije sramota da budem stranac, bilo gde da odem! Naravno da cu oberucke da prihvatim kulturu naroda gde sam i naravno da cu da ih postujem kao domacine i kao moje poslodavce, ali da cu da budem kao oni - necu. Prvo, necu da se foliram i glumim ludilo jer mene to nervira. Drugo, sta cu im onda ja ako cu da postanem kao oni?! Koja je onda moja prednost tu?! (Mislite i o tome!) I, trece, sto se bre stidite sebe i hocete po svaku cenu da budete nesto drugo?! Boli me uvo za nesto sto su uradili moji politicari (doduse, nisu moji nego su moje zelje) ili sto su zamislili lideri moje zemlje. Jesam ja donela tu odluku? Nisam. Jesam ja bila pitana za misljenje? Nisam. Tacka. Kraj.
Ja sam ponosna svime sto sam uradila i sto radim! Ponosna sam na cinjenicu da dolazim iz Srbije, zemlje gde je svako dobrodosao, gde je nacija najujedinjenija kad je Noletov mec na tv ili kad igraju nasi kosarkasi. Zemlje gde ne mozes da odes u kafanu sa drustvom, a ti si gost, i da ocekujes da ce neko da te pusti da platis i ti turu! E, to je Srbija! I time se ja ponosim! Da li cu nekad reci da sam iz Amerike?! Ne! Da li cu nekad napisati u prijavi za posao da sam iz Amerike?! Ne! Zasto?! Zato sto se ja ponosim time da sam iz Srbije i da sam dogurala dovde! E, to je, srce moje, uspeh - otici iz jedne tamo malene Srbije, biti svuda i doci ovde, i onda uvek lepo imati strpljenja za objasniti gde je Srbija i otkud ti bas tu, toliko daleko od Titove zemlje.