Sto se tice klope ovde, bukvalno jedu sve! Koliko oni pojedu pirinca dnevno, pa to je nevidjeno. Uz svaki obrok se jede pirinac u nekom obliku - ili ga jedu bas kao rizu ili kao nudle. Uz to, u vecini slucajeva jedu i hleb - posebno spreman na pari. Mesa jedu minimalno. Ili ribe ili necega takvog. Povrca jedu dosta, ali nista ne jedu sveze. Salata za njih ne postoji. Gledali su me kao kretena kad sam uzela zelenu salatu, presnu, i pojela! Oni i zelenu salatu kuvaju... Zapravo, kad malo bolje razmislim, jedina salata koju oni jedu je azijska vrsta tursije i ukiseljenog povrca i to je to. Ni paradajz ne jedu svez. Ni krastavac. Ni - sta!
No, dooooooobro. Druga kultura je to, pa samim tim i drugi nacin ishrane.
A, da! Grickalice kineske... Evo, ni posle pet meseci, nisam ih probala - niti cu! Ono izgleda isuvise nejestivo, bar meni! Odes u supermarket i vidis pilceve nogice u rafu sa grickalicama, i to lepo vakumirane i marinirane u nekom prelivu. Zatim kreste.... Sve se to ovde jede. I, sve je zacinjeno nekako cudnjikavo - slatko-slano, ljuto-slatko, kiselo-slatko.
Ja sam vec pre neki dan narucila pihtije i skembice cale da mi spremi kad dodjem na odmor na leto. I mama je obecala gulas. A onda i pljeka sa Kruznog - doduse, bez 'leba! Sa kupus salatom!
No, salu na stranu, dobra stvar ovde je sto sve moze da se kupi sto se klope tice, pa je lako spremati i srpsku i internacionalnu klopu. I, poprilicno je jeftino sve - pocev od mesa, preko povrca do voca i zacina.
Na primer, zanimljivo je da je pilece belo jeftinije od krilaca, i to duplo. Svinjetina je ovde najzastupljenije meso, i sve se jede od svinje - i, da budem iskrena, slanina im je ooooodlicna!
Tu dolazimo i do pomenutih u naslovu, dragih mi papaka i nogica!
Qingyan -to je gradic nedaleko od mog mesta koji je poznat po svinjskim papcima i proizvodima od svinje, ali i tofuu. Prvog januara, obecam ja drugarici da cemo ici tamo jer je izuzetno zanimljiv gradic - ulice strme i uske, sve u kamenu i sve kao da je vreme stalo, i to pre mnogo godina. Na sve strane su restorancici, razne radnje gde prodaju rukotvorine i srebro i, da - ukrasne proizvode od govedjih rogova.
I, bas tad, prvog januara, ustajem ja, mrzim celi svet jer je mnoooogo rano, ali ipak, idemo mi tamo - obecala sam! Autom, trebalo nam je nekih 45 minuta do tamo. Stizemo, kaze mi Sani (Sunny - moja drugarica u fazonu ekstremnih sportova i free climbing-a), idemo prvo da prosetamo, onda kod drugara u hotel ovde da pijemo caj sa njim, najavila sam nas (okej, kontam, idemo malo da se ona pohvali svojom drugaricom strankinjom) i onda kasnije idemo da klopamo papke. Okej, mislim se, kolenicu volim i obozavam, ali papke... Papke?! Pa, mi to u Srbiji, bre, ne jedemo - osim mozda nekad. Jok, ni tad. Ali, 'ajde, ima da probam i papke - nije problem! Najgore sto moze da mi se desi je da mi se ne svide - i, okej, prezivecu i to, zahvaliti se, reci da nisam bas odusevljena (okej, nemam ja ovde pardona, kao ni kod kuce, da cutim i jedem nesto sto ne volim ili sto mi se ne svidja) i kad dodjem gajbi, lepo cu klopnuti pilece belo i kupus salatu!
Krecemo tu da se setkamo, zaista je prelepo! Mi smo dosle rano ujutru, i tad nije bilo guzve uopste, kad op - sat, dva kasnije, kao na vasaru!
Tad odosmo u hotel na caj... Kad kazem hotel, nadam se da ne zamisljate Hajat ili pet zvezdica - ovo je skroz u nekom eko fazonu sa hipi primesama i dodatkom feng suija. Cetiri manja apartmana i veeeeliko dvoriste - i to je to.
Okej, mi cemo da sednemo u basticu - jeste prvi januar, ali je suncano i prijatno je.
Tu krece prica, muzika i domacin cak i iznosi sve instrumente (opet, hipi fazon) i sad ce on i njegov ortak i da sviraju.
Dodje i vreme rucku!
Idemo u neki od restorancica... Bitno je znati da u Kini naucis odma' da ne budes gadljiv. I nista ti ne smeta. Ni to sto oni pljuju pored tebe dok ti jedes. Ni sto podriguju. Nista. Samo se iskljucis. E, to je umetnost. Inace, bacaces peglu svaki put kad odes da jedes negde vani.
Narucujemo mi tu klopu, sve ona naruci sta treba i cekamo sad.... Ovde se na klopu ceka max 10 minuta. Donese papke i ostalo, i rukavice one celofanske, da papke svinjske, naravno jedes rukom a da se ne usvinjis!
Na oko, izgledaju ukusno... I lepo i mirisu! Ajd da probam! Hmmmmmmm! Pa, ukusno je ovo!
15 minuta kasnije, nije vise bilo ni p od papaka na stolu - samo kosti! Posle rucka, opet malo u setnjicu, uzbrdo, nizbrdo, tamo, 'vamo i vreme je da se ide kuci!
Ja vec u autu zaspah!
Mislim se nesto, hmmmmm.... Od prvog se januara pocinje - ja sam vec pocela sa putovanjima, dobrom klopom, i popodnevnom dremkom! Jednom recju - savrseno!
No comments:
Post a Comment